Предавање под називом Песма и певање: допринос Момчила Златановића проучавању Станковићеве прозе – четвртак, 23.05.2024. године у 13 часова, Библиотека „Бора Станковић“

У четвртак, 23. маја од 13 сати у просторијама Библиотеке „Бора
Станковић“, биће одржано предавање у знак сећања на проф. Момчила
Златановића. Предавање под називом Песма и певање: допринос Момчила
Златановића проучавању Станковићеве прозе одржаће др Бојан Чолак, виши
научни сарадник на Институту за књижевност и уметност (ИКУМ) у 
Београду.

Библиотека „Бора Станковић“ је прошле године установила програм посвећен
проф. др Момчилу Златановићу, са називом  Дијалог са традицијама:
Инспирисано истраживачким радом проф. др Момчила Златановића, који се
одржава сваке године у мају месецу. Идеја и концепт ове манифестације
симболично представља намеру да се укаже на значај научно-истраживачког
доприноса проф. Момчила Златановића (1934–2022) у области језика и
књижевности, али и у ширим културолошким студијама. Већ за живота проф.
Момчила Златановића било је јасно, а по свему судећи то ће надаље бити
још очигледније, да је он један од најважнијих стваралаца у области
културе које је наш град и југ Србије изнедрио, и да је он у нашој земљи
био један од најсвестранијих проучавалаца и сакупљача фолклора јужне
Србије. Захваљујући њему забележени су антологијски примери усменог
народног стваралаштва југа Србије. Проф. Златановић се такође бавио
изучавањем српске књижевности, а посебно завичајне књижевности, језика и
културне историје. Писао је о градској песми, обредним и обичајним
песмама, анализирао турцизме и архаизме у језику и фолклору, али
разматрао је и књижевна дела, посебно дело Боре Станковића. Професор
Златановић бавио се различитим традицијама које су обликовале подручје
југа Србије (у смислу жанрова које је истраживао, као и културних
утицаја, језичких прожимања, конфесија, сеоских и градских традиција и
сл.). На темељу његовог огромног опуса, могуће је јасно сагледати
богатство, разноврсност и специфичност народног стваралаштва југа
Србије.

Намера је да овај културни догађај, иако посвећен проф. Златановићу, не
буде искључиво усмерен на његов научни допринос, већ да његов научни
допринос послужи као инспирација за нова истраживања и промишљања
традиције.

Др Бојан Чолак – биографија

Др Бојан Чолак запослен је на Институту за књижевност и уметност у
Београду на Одељењу за савремену и модерну српску књижевност. Дипломирао
је на Филолошком факултету Универзитета у Београду на групи за Српску
књижевност и језик с општом књижевношћу радом Проблем нечисте крви у
роману „Нечиста крв“ Борисава Станковића(награђен Бранковом наградом
Матице српске за најбољи дипломски или семинарски рад за 2002/03.
годину), где је и магистрирао (тема магистарског рада Утицај
патријархалног друштвеног модела на мушку свест у роману „Газда Младен“
Борисава Станковића), а потом и докторирао (наслов дисертације Модели
представљања патријархалног друштва у прози српске модерне).

Др Бојан Чолак организовао је више научних конференција, а потом и
приредио неколико зборника научних радова с тих скупова (Песничке теме и
поетички модели Алексе Шантића – 2017, А(тра)кција Ујевић: авангарда,
ангажман и револуција у делу Тина Ујевића – 2022, Поетички концепти
Милутина Петровића – 2023, Мит, традиција и симбол у поезији Милоша
Црњанског – 2023).

Фокус његових истраживања усмерен је на описивање поетичких и културних
модела српске књижевности ХХ и ХХI века (проза, поезија, драма,
есејистика), као и на текстолошку и лексикографску проблематику.
Значајне су његове студије о књижевности јужне Србије, нарочито
монографија Роман патријархалне културе посвећена Борисаву Станковићу,
најзначајнијем ствараоцу овога поднебља. Уз то, др Чолак је аутор и прве
научне монографије на српском језику посвећене поезији Алексе Шантића.
Члан је српске редакције међународног славистичког часописа Филолошке
студије, а био је један и од уредника часописа Браничево (2008).

Вишегодишњи је сарадник Завода за вредновање квалитета образовања и
васпитања.

Приредио је за штампу и написао пропратне текстове за Станковићева дела
Коштана (Завод за уџбенике), Нечиста крв (Вулкан) и Газда Младен
(Вулкан).