Представљањем Дигиталне библиотеке Велики рат Библиотека започела обележавање 142. годишњице од оснивања
Програм обележавања 142. годишњице од оснивања Библиотеке „Бора Станковић“ у Врању, започео је у петак 18.06.2021. године, у сали Периодике, представљањем сегмената дигиталне библиотеке под називом „Велики рат“ и садржаја других дигиталних библиотека које поседују грађу о Србији у Првом светском рату.
Директор Библиотеке, Зоран Најдић, у поздравној речи, је нагласио да Програм Дигитална библиотека Велики рат реализујемо захваљујући сарадњи са Народном библиотеком Србије.
„Данас ће бити представљена колекција Велики рат, коју је Народна библиотека Србије радила у оквиру европских фондова, а тиче се прикупљања свих материјалних доказа, докумената, фотографија, слика, ратних дневника и записа везаних за Први светски рат. С обзиром на то да се ради о импозантном броју докумената, представници из Народне библиотеке Србије појасниће процедуру прикупљања, обраде и презентацију архивске грађе како бисмо могли да почнемо са реализацијом пројекта дигитализације културног наслеђа југа Србије“, истакао је Најдић.
Честитајући годишњицу, присутне је у име Народне библиотеке Србије поздравила др Драгана Милуновић, заменица управника и руководилац Сектора за библиотечко-информациону делатност и подсетила на успешну сарадњу током организације прошлогодишњег стручно-научног скупа Заједнице матичних библиотека Србије „Библионет 2020.“, чији је домаћин била Јавна библиотека „Бора Станковић“.
Немања Калезић, начелник Одељења обавезног примерка Народне библиотеке Србије, казао је: „Дигитална библиотека Велики рат настала је као део пројекта Еуропеана колекције 1914-1918, који има за циљ да из фондова десет националних библиотека дигитализује и учини јавно доступним преко 400.000 публикација насталих током Првог светског рата и
и након њега. Народна билблиотека Србије и библиотечке заједнице у Србији дигитализовале су сву грађу штампану током и после Првог светског рата, као и све што је пронађено у приватним препискама, пре свега у писмима и разгледницама, али и географске карте, пропагандни материјал. Досад је дигитализовано преко 16.000 библиотечких јединица“, навео је Калезић.
Историјски извори доступни преко ове дигиталне библиотеке намењени су онима који историју уче, као ђаци или студенти, који је предају у школама и онима којима је проучавање и истраживање овог раздобља хоби.
Калезић је на крају позвао све власнике грађе из периода 1914.-1918. који би желели се она нађе у овој дигиталној библиотеци да контактирају своју Библиотеку или стручни тим који ради на пројекту на адреси velikirat@nb.rs.
